Zbog svog bogatog sastava, postao je interesantan i u ishrani i dijetetici čoveka, jer od njega mogu da se prave visoko aktivni lekoviti i zaštitni preparati, vitaminski i dijetalni proizvodi.

Čoveku je potrebno pola do trideset grama cvetnog praha dnevno, da bi prehrambeno ili lekovito delovanje bilo postignuto. I lekovite osobine cvetnog praha uslovljavaju neki sastojci, prvenstveno proteinske kiseline zajedno sa nekim enzimima. Te materije utiču na metabolizam.

Boje cvetnog praha flavonoidi veoma su važne za čovekovo zdravlje, jer imaju izuzetan uticaj na metabolizam ćelija organa i žlezda i normalizuju njihove funkcije. Dokazano je da cvetni prah povoljno utiče na rad organa za varenje, pojačava apetit, povećava procenat hemoglobina u krvi i otpornost na infekcije, povoljno utiče na smirivanje nervnih oboljenja i održava psihičku ravnotežu.

Na klinikama je utvrđeno da cvetni prah zadržava ili u potpunosti sprečava štetan uticaj raznih zračenja na čovekovo telo. Regenerativni uticaj cvetnog praha dolazi do izražaja i kod nekih kožnih oboljenja.

Delovanje cvetnog praha je klinički dokazano i kod povećane prostate, hormonskih poremećaja mlađih i starijih žena, nepravilnog delovanja štitne žlezde, odnosno nastanka gušavosti… Povoljno utiče i na jetru regeneracija, a flavonoidi koje sadrži, utiču na pravilno lučenje žuči.

Širom sveta, ljudi kojima su dosadili konzervisana hrana i sintetički vitaminski preparati, masovno se okreću ovom bogatom prirodnom proizvodu. Nepoznavaoce koji pod nazivom cvetni prah zamišljaju nešto slatko, slično medu, često iznenadi i razočara ukus cvetnog praha, jer je gorak.

Zato mešavine meda i cvetnog praha u raznim srazmerama imaju veoma mnogo uspeha. Kvalitetan cvetni prah se koristi za izradu dijetalnih proizvoda. Pri tome ne treba zanemariti ni doslednu mikrobiološku kontrolu kvaliteta cvetnog praha i odabrane metode obrade, kao i pravilan način čuvanja, kako bi cvetni prah zadržao sve što priroda u njega ulaže. Matični mleč je prirodna kompleksna materija koja se stvara u specijalnim pčelinjim žlezdama. Otuda i proizlazi činjenica da je matica gotovo dva puta duža i teža od pčela radilica.

Dosadašnja otkrića o ulozi matičnog mleča u razvoju pčele su pokazala da mleč ima izrazitu biološku ulogu u razvoju pčelinje porodice. Između ostalog produžava život, jer matica živi pedeset puta duže od pčele radilice. Matični mleč je po svom hemijskom sastavu kompleksna materija koja sadrži proteine, aminokiseline, ugljene hidrate, lipoide, vitamine, pantotensku kiselinu i enzime.

Kod mleča je dokazano antivirusno, baktericidno i antimikotično delovanje, što je od izuzetne koristi za čoveka i životinje. Antivirusno delovanje može da se pojača u pravilnoj kombinaciji sa dodatkom propolisa protiv virusa influence. Usled navedenih osobina, mleč sprečava širenje virusnih bolesti, kao i oboljenja izazvanih bakterijama. Nepravilna ishrana ima za posledicu slabljenje, ubrzano starenje i smrt zbog oslabljenih funkcija organa i njihovih sastavnih delova, to jest ćelija i čitavog organizma.

Kod ljudi, naročito starijih, utvrđeno je da osobe koje redovno uzimaju matični mleč, imaju manje izražene starosne tegobe i bolesti, i u lečenju distrofičnih i degenerativnih oboljenja pomaže pravilna doza matičnog mleča, samog ili u kombinaciji sa propolisom, cvetnim prahom i medom. Naučna istraživanja u našoj zemlji i inostranstvu, pokazuju da matični mleč može sa uspehom da se primenjuje u humanoj medicini, naročito u gerijatriji i pedijatriji.

Svojim uticajem na metabolizam, na rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem, a naročito na nadbubrežnu žlezdu, mleč se pokazao izuzetno efikasnim u ublažavanju klimakteričnih tegoba i kod žena i kod muškaraca, depresije, zamora, slabe koncentracije i zaboravnosti, arterioskleroze i loše kondicije. Zbog sve važnije uloge matičnog mleča u humanoj medicini, procvetala je i međunarodna trgovina tim artiklom. Da bi kupci dobili kvalitetnu sirovinu, trebalo je izraditi kontrolne parametre matičnog mleča i voditi nadzor nad pravilnim dobijanjem i postupanjem sa njim sve do upotrebe.

Matični mleč je izuzetno povoljna kultura za mikroorganizme koji mogu matični mleč, kao biološki visoko vrednu hranljivu materiju, da pretvore u štetnu. Matičnom mleču škode toplota, svetlost, vlaga i hemijska sredstva, pa je zato veoma važno kako se čuva. Jedan od dobrih načina je liofilizacija, kojom mu se sačuva potpuna delotvornost. Stručna obrada i nadzor matičnog mleča, osnova su za dobijanje kvalitetnog proizvoda koji igra značajnu ulogu i u preventivi i u lečenju.

Propolis je krhka smola prijatnog mirisa i tamno smeđe boje. Pčela je sakuplja iz pupoljaka raznih biljaka, koristeći i smolu četinarskog drveća. Sama reč propolis dolazi od grče reči pro pre i polis grad i to ime je verovatno došlo zbog toga što pčele koriste ovu smolu da suze ulaz u košnice. Pored ovoga pčele ga koriste za zatvaranje pukotina i otvora u košnici, kao i za poliranje zidova košnice.

Do skora se propolis u košnici uzimao kao smetnja jer se, kada je topao, jako lepi za prste a kada je hladan puca kod otvaranja košnice i vađenja okvira što dodatno uznemirava pčele.

Propolis je veoma kompleksna materija heterogenog sastava. U propolisu ima dosta flavonskih komponenti čiji je hemijski sastav veoma komplikovan. Boja propolisa varira od zelenkaste do braonkasto-crvene. Propolis se može proizvoditi struganjem sa naslaga propolisa na okvirima i zidovima košnice ili korišćenjem nagona pčela da popunjavaju otvore koji su manji nego pčelinji prostor.

Propolis sakupljen struganjem sadrži mnogo više voska i mehaničkih nečistoća nego što je to dozvoljeno. Propolis skupljen drugim načinom je veoma čist. Ukoliko u okolini nema drveća ili drugog bilja koje stvara smole radi zaštite svojih pupoljaka, ne može se ni očekivati da pčele sakupe veće količine ovog materijala. Upotreba propolisa potiče od davnina. Najmanje tri stotine godina pre naše ere korišćene su njegove, lepku slične osobine.

Propolis se brzo probio do narodne medicine, gde je korišćen u lečenju gnojnih rana, opekotina, žuljeva itd. Istraživanja su pokazala da propolis deluje baktericidno, antigljivično i antivirusno. Istraživanjima je mnogo puta dokazano da propolis ima antibakterijaina i baktericidna svojstva. Bar deo ovih svojstava pripisuje se galaginu i feruličnoj kiselini. Utvrđeno je da propolis sprečava razmnožavanje gram pozitivnih bakterija, dok na gram negativne deluje samo u većim koncentracijama.

S obzirom na to, upotreba alkoholnog ekstrakta propolisa pogodna je u terapiji infekcija izazvanim gram pozitivnim bakterijama, na primer infekcija kože, sluzokože, infekcije usne šupljine i grla i lakših oblika respiratornih infekcija. Prilikom testiranja delovanja ekstrakta propolisa na gljivice, utvrđeno je da alkoholni ekstrakt propolisa uspešno koči razmnožavanje gljivice Candida albicans, što se koristi u stomatologiji i dermatologiji.

Propolis daje dobre rezultate i u sprečavanju razmnožavanja virusa influence i herpes simleksa. Još su bolji rezultati u sprečavanju razmnožavanja virusa influence pomoću kombinacije ekstrakta propolisa i matičnog mleča.

Kod ekstrakta propolisa može da se govori i o antiflamatornom delovanju, jer je eksperimentima dokazano da propolis uspešno sprečava, odnosno leči opekotine od sunca i opekotine izazvane na druge načine, što znači da propolis, kao sastavni deo odgovarajuće masti, može da se koristi kao krem protiv opekotina. Propolis sa uspehom upotrebljavaju i stomatolozi. S obzirom na njegove regenerativne osobine, u dermatologiji se koristi za zarastanje rana i regeneraciju tkiva.

Obavljeni su eksperimenti na laboratorijskim životinjama, sa namerno izazvanim gastričkim oštećenjima. Rezultati su pokazali da ekstrakt propolisa doprinosi bržem zarastanju čira i oštećenja sluznice. Tako je počeo ekstrakt propolisa, nakapan u vodi, da se koristi i u lečenju ulkusnih oboljenja kod ljudi. Zbog slabe topivosti sastojaka i površinskog delovanja smola, efekat uzetog propolisa se proteže na čitav probavni trakt.

Tako mogu sa propolisom da se leče usta, ždrelo, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, infekcije creva, zapaljenja i čirevi debelog creva. S obzirom na to da je propolis postigao široku primenu u lečenju čitavog niza bolesti, treba svakako skrenuti pažnju na alergiju.

Testovi su pokazali da propolis izaziva alergijske reakcije kod otprilike 5 odsto bolesnika. Kliničke slike alergije se u lokalnoj primeni propolisa veoma razlikuju, od lakog crvenila do izrazitih promena na koži.