Slično važi i ako se psorijaza pojavi na prstima nogu ili u preponama, jer ma kolika površina da je obuhvaćena, otežava kretanje. Interesantno je spomenuti da se vode rasprave oko toga da li je psorijaza pratilac navedenih bolesti ili je obrnuto. U pitanju je najčešća vrsta oboljenja. Ova vrsta se prepoznaje po crvenim, upaljenim mrljama koje prekrivaju kožu. Mrlje su često prekrivene beličasto-srebrnim ljuspicama ili plakovima. Plakovi se najčešće nalaze na laktovima, kolenima i vlasištu.

Kvalitet života im je ozbiljno narušen kao i kvalitet sna, budući da pojedini oboleli ne mogu da utonu u san od svraba ili ih svrab budi u toku noći.

Karakteristično je da je ova vrsta česta u dečijem dobu i izaziva male ružičaste fleke. Najčešća mesta pojavljivanja su trup, ruke i noge. Mrlje nisu zbijene i uzdignute kao kod plak psorijaze već su manjih oblika. Ova vrsta je češća kod odraslih. Izaziva bele, gnojne plikove i široke predele crvene, upaljene kože. Obično je lokalizovana na rukama i nogama, ali može biti i rasprostranjena po telu.

Karakterišu je svetla područja crvene, sjajne i upaljene kože. Zapaljenske promene nastaju ispod pazuha ili grudi, u preponama ili oko kožnih nabora na genitalijama. Ovaj oblik često pokriva velike delove tela odjednom. Koža je crvena kao da je osunčana. Psorijatički plakovi koji se razvijaju često nastaju u velikim naborima kože ili listovima.

Nije neuobičajeno da osoba sa ovom vrstom bolesti ima groznicu i povišenu temperaturu. Ova vrsta može biti opasna po život, tako da kod pojave simptoma treba odmah potražiti lekarsku pomoć.

Simptomi se razlikuju od osobe do osobe i zavise od vrste psorijaze. Zahvaćene oblasti mogu biti veličine pahuljice na vlasištu ili obodu vlasišta. Mogu biti na laktu ili pokrivati veću površinu tela. Mesto pojavljivanja i obim se razlikuje od osobe do osobe. Spomenuti simptomi se neće manifestovati kod svakog pojedinca.

Neki mogu imati potpuno drugačije manifestacije bolesti ako imaju manje uobičajenu vrstu ovogo oboljenja. Većina obolelih prolazi kroz tzv.

Stanje može da izazove teške simptome nekoliko dana ili nedelja, a zatim se oni mogu povući i biti gotovo neprimetni. Za nekoliko nedelja, stanje se može ponovo rasplamsati i tako u ciklusima. Dužina trajanja pojedine epizode napada bolesti je takođe individualna. U retkim slučajevima simptomi psorijaze mogu i potpuno da nestanu. To ne znači da se psorijaza neće vratiti, ali to je period odsustva simptoma. U pitanju je bolest koja nije ni zarazna niti prelazna. Ne može se preneti s jedne osobe na drugu.

Dodirivanje psorijatične lezije obolelog neće uzrokovati da razvijete psorijazu. Važno je da se informišete o ovoj bolesti. Mnogi ljudi smatraju da je bolest prelazna i plaše se direktnog kontakta i korišćenja predmeta koje koristi neko ko ima psorijazu. Lekarima ni dan danas nije jasno šta uzrokuje ovu bolest.

Međutim, zahvaljujući decenijskim istraživanjima, postoji ideja o dva ključna faktora: genetika i imunološki sistem. Psorijaza je autoimuno oboljenje. Kod autoimunih bolesti organizam praktično napada samog sebe. U slučaju psorijaze, bela krvna zrnca poznata kao T ćelije, greškom napadaju ćelije kože.

U zdravom organizmu, bela krvna zrnca su uvek spremna za napad i uništavanje invazivnih bakterija iz okruženja i borbu protiv infekcija. Kod osoba sklonih psorijazi dolazi do pogrešnog napada — tj. Ubrzana proizvodnja ćelija kože uzrokuje da se nove ćelije prebrzo razvijaju. Tako dolazi do njihovog nagomilavanja na površini kože što rezultira nastankom plakova koji su najčešće povezani sa psorijazom.

Isti mehanizam uzrokuje i stvaranje crvenih, upaljenih delova kože. Neki ljudi nasleđuju gene zbog kojih postoji veća verovatnoća da će razviti poremećaj. Ako imate bliskog člana porodice sa kožnim problemima, rizik od razvoja oboljenja je veći. Međutim, stručnjaci kažu da je procenat ljudi koji imaju psorijazu i genetsku predispoziciju mali: svega oko 2 do 3 procenta ljudi sa prisutnim genom razvija ovu bolest. Većina lekara je u stanju da postavi dijagnozu jednostavnim fizičkim pregledom.

Simptomi psorijaze su obično vidljivi i lako ih je razlikovati od ostalih stanja koja mogu izazvati slične simptome. Tokom ovog pregleda, pokažite svom lekaru sva područja koja vas zabrinjavaju. Pored toga, recite lekaru da li neko od članova porodice ima ovu bolest. Ako su simptomi nejasni ili ako vaš lekar želi da potvrdi dijagnozu, uzeće vam mali uzorak kože.

Proces je poznat kao biopsija. Uzorak će zatim biti poslat u laboratoriju i pregledan pod mikroskopom.