Ponavljajte postupak svaki dan. Terapija treba da traje tri nedelje. Izbegavajte rafinisano suncokretovo ulje, margarin, puter i trans masti. Connect with. I allow to create an account. When you login first time using a Social Login button, we collect your account public profile information shared by Social Login provider, based on your privacy settings.

View Download 7. UREA mi sami sebe sve vie trujemo. To su prikazi boginje plodnosti, koji su dugo Documents. Can-ta - te, ta - ta - ta - ta - te can Cantate Domino - te, ta - ta - ta - ta - te can Cantate Domino Documents. Sok: cede se sve~ bobice. Suve e bobice: suae se na temperaturi od 45C. Tinktura: 4 pregrati bobica natapamo 4 nedelje u litri doma e rakije. Uzima se u kapima. Vino od borovnica: bobice natapamo u crnom vinu 10 dana. Uzima se esto po kaaikicu.

Marmelada: kuvaju se zrele bobice. Bosiljak je jednogodianja zeljasta biljka. Visine je 30 do 40cm. To je vrlo razgranata biljka sa jajasto-kopljastim listovima nasa enima na peteljci. Cvetovi su beli, crvenkasti ili ~ kasti, razvijeni u u klasove na kraju stabljike. Cela biljka veoma ugodno miriae. Cveta celog leta. Gaji se kao kulturna biljka na sun anom mestu, bogatom humusom. Biljka je naro ito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalivanje hladnom vodom.

Cela biljka sa semenom. Nadzemni deo biljke sadr~ eteri no ulje, tanine, glikozide, saponine, mineralne materije, i askorbinsku kiselinu, ae er. Eteri no ulje sadr~ eugenol, cineol, metilhavikol, kamfor.

U semenu se nalaze i trigliceridi, karotin, rutin. Primenjuje se za le enja upala ~ eluca, creva, gr eva u ~ elucu, kaalja, astme, po etnih stanja tuberkoloze, bolesti mokra nih organa bubrega, beaike.

Koristi se za umirenje ~ ivaca, protiv nesanice i protiv nesvestice. Poja ava polni nagon. Upotrebljava se sve~ zelen, ali se naj ea e primenjuje u obliku ajeva: jedna kaaika stabljika, sa listovima se prelije sa dva decilitra klju ale vode.

Ostavi se da stoji 10 minuta pa se ocedi. Pije se pomalo nekoliko aoljica na dan. U belom vinu kuvan plod koristi kod tvrdokornog zatvora. Raste kao polu~ bun,visok do 1 m. Viaegodianja biljka sa perastim listovima.

Cvetovi u ~ utim glavicama. Raste divlje,ali se i gaji. Vrhovi grana u cvetu. Etarsko ulje,tanin,gorke materije. Protiv bronhitisa,za iskaaljavanje i za bolji apetit. Raste divlje,ali se i gaji kao ukrasna biljka,viaegodianja,zljasta,visoka do 60 sm. Listovi krupni,razdeljeni u reznjeve. Cvetovi sastavljeni od mnogo crvenih latica.

Ponekad je bo~ ~ ur ute ili bledo ru~ icaste boje. Raste na stenovitim obroncima. Koren i cvet ,a nekad i seme. Seharoza,organske kiseline,skrob, glikoza, kalcijum oksalat,alkaloid peregrinin,sluz. Kao lek protiv gihta,migrene i gr eva. Protiv ~ utice i bolesti bubrega. To je listopadno drvo, naraste od m. Listovi su joj ailjati, dugi od cm i cm airoki. Cveta rano, pre listanja. Cvetovi su usamljeni ili u paru,ru~ asti sa 5 latica.

Plod je koatunji av, sa i jednom velikom semenkom zatvorenoj u tvrdoj koatici. Plod breskve ima ~ uto ili belkasto telo, vrlo ukusno, sa glatkom i mekanom ko~ om zavisno od sorte. Gaji se po baatama. Plod,cvet i list. Za regulisanje stolice,smiruje nerve,a spravlja se i sirup protiv glista.

Breskvepospeauju varenje, posebno teako svarljive i masne hrane jer pove avaju lu enje ~ eluda nih sokova i zaustavljaju mu ninu i povra anje. Zahvaljuju i vitaminu B2, korisna je za o uvanje dobrog vida, mekane i elasti ne ko~ i uopste e mladala kog izgleda.

Breskva se naro ito preporu uje deci u razvoju jer je vitamin B2 odgovoran za pravilan rast i razvoj. Sna~ drvo. Nekad raste kao aib. Kora mladog drveta je glatka,a kasnije prska i no postaje rapava. Lia e elipsasto,dvojno testerasto. Cvetovi su skupljeni u loptice,a plod oraaica. Raste u aumama,retko usamljeno. Tanin,sluz,smola,razne soli. Protiv katara slizoko~ e,krvarenja i reumatizma. Dobro sretstvo koje poja ava znojenje i izlu ivanje mokra e. Od kore prave se i obloge protiv opekotine.