Posto se oni cesto i na mnogo mesta spominju u ovoj knjizi, neee biti zgoreg dati bar bledu definkiju tih sastojaka, jer od njih potice lekovitost i otrovnost droga.

Pokusaeu da to izncsem najjednostavnije, prosto, da bi bilo razumlji, o svakom citaocu. Puse j deca. Pos le prvih cigareta zaboIi coveka glava, neki povraeaju osobito deca, veCina gubi apetit, a dugogodisnji pusaci pocinju sve jace kasljati.

Oni koji imaju zagus astmu puse cigarete napravljene od lalulil10g liSla. Nelti tome primesaju jos i bi's ta bunike, malo ameI1i. Kad popuse cigaretu, biva im lakse. Kad studenti spremaju ispite, avijatica'r i koji ne smeju zaspati na kakvom dalekom napornom letu, oni koji treba da prevale kakav tezak put na visokoj planini i, uopste, svi koji treba da podnesu kakav velik napor, piju kafu ili caj.

Ove droge okrepljuju, jacaju tela i duh. Oni koji zvaeu kotiledone africke droge kole mogu cia podnesu veoma veIik napor, ne oseeajuCi teret, glad, zed i san. NoseCi na glavama ogromne terete dese tine kilometara, crnci stalno zvaeu svezu kolu i us led toga postaju neobicno izddljivi, ne zamore se, ne zaduvaju se i mogu da izdne takav napor koji je belcu bio neshvatljiv dok nije i sam okusio kolu i upoznao njeno dejstvo.

Narodni Liječnik | PDF

Od starosedelaca tu naviku primili su vee prvi doseljenici iz Evrope. Starosedeoci kaZu da je to nekad bila privilegija Inka i plemenskih glavara. Kasnije se to uZivanje rasirilo na sve drustvene slojeve. Preskot Prescott je Dotle, Evropljani nisu mogIi shvatiti izdnljiiVost starosedelaca, a naroeito naporno prelazenje preko visokih Anda. I danas, kao i pre mnogo. Isto tako, crnci u Africi uiivaju u zvakanj u kole, a Indonezan i u betelu. Smrvlj enom liscu koke doda se -oesto malo biljnog pepela, kreea i vode, pa se naCi ne loptice, koje se zvacu svuda i svakom prilikom, a naroeito kad pesice treba preci visoke Ande.

Vojvodanske majke, kad pustaju u prolece decu s guseicima na ledine, po desetak puta im s krecu paznju da se ne zaigraju kako ne bi gusciCi otisli nekud u korov da se najedu kukule. Kukuta je velik otrov. GuseiCi su naroeito osetljivi. Kukuta je bila sudski otrov At. Njome je otrovan slavni filozof Sokral. Stariji svet je mnogo bolovao od malarije. Naroeito oni koji su nekad sluiili vojsku u Makedoniji.

Svi oni znaju za gorki kinin,. Neki su dobijali kinin i u obliku injekcija. Mnogi s labunjavi piju kina-vi no iii kapljice za jaeanje, Ciji je glavni sastojak tinktura od kininove kore. Oni koji boluju od eira u stomaku piju praskove u kojima je glavni lek ekstrakt dobijcn od b eladone.

Cobaneici i goroseee prevare se ponekad pa se najcdu primamljivih i soenih bobica od iste biljke, usled eega dolazi do pojave teskog trovanja, pa i do smrti. U mnogim vojvodanskim kucama jos se odrfao ruzan i opasan obicaj. Cemerikom planinci trujru jedan drugom kokosi da im ne cine s tetu u zitu. Cemerikom i duvanom lece sugavu i vasljivu stoku. Sve te, i jos mnoge druge biljke su otrovne i le kovite zbog toga sto sadrie razne a I k a I 0 ide.

Kukula je otrovna jer irna nekoliko alkaloida, od kojih je naj vazniji i najotrovniji konin od latinskog naziva kukute, Co niwn maculalum. Zbog koruna ~ukuta zaudara na rnisevinu, na misiju mokracu. U makovim caurama lima!

To je najvainiji opojni alkaloid. Paprika je Ijuta zbog alkaloida piperi,w. Glavni lekoviti sastojak kate, eaja, lrole i matea jeste atlkWoid kotein. Kokino lisee izaziva ono cudno dusevno raspolozenje usled prisustva alkaloida kokailla. U kininovoj kori glavni lekoviti sastojak je onaj gorak alkaloid kinin, a pored njega ima jos nekih dvadesetak drugih, manje vainih alkaloida kinidin, cinhonin, cinhonidin ii dr.

Kad ozlediite rusu Chelidonium majus, jz nje curi narandzasti mlecni sok ljutog ~ gorkog ukusa. Lekovitost, otrovnost, ljutina i gore ina ovog soka poticu od alkaloida helidonina, heleritrrina. Mrazovac je lekoviit i otrovan 2ibog alkaloida holhicina. Jedie je otrovan i lekovit, na jeziku izaziva peckanje i utrnutost zbog pl'i's utnog alkaloida akonilina. Svi navedeni, i rnnogi drugi a'lkaloidi - njih viSe od stotilllu poznatih i mnogo jos nepoznatih - nalaze se u raznom bilju sirom cele Zemljine kugle.

Mnogi su veoma vazni lekovd. Sve su to supstancije slabo baznog, alkalnog karaktera, vezane u bilju za razne organske kiseline i za tanine, stavske, opore materije. Mnogi alkaloidi su vee toliko ispitani da im se zna hemijska konstitucija, fizicke, hemijske i fizioloske osobine. Neki se poeinju i polusinteticki proizvoditi u fabrikama lekova.

Vee ina alkaloida je go r k 0 g uk usa. Gotovo svi su manje ili vise 0 t r 0 v n i. Ali nisu svi podjednako toksicni. I nisu sve gorke biljke otrovne, nui im gorcina potice jedino od alkaloida. U bilju ima jos mnogo drugih supstancija koje su gorke, i onih koje su otrovne.

Nauena farrnacija pocinje otkrieem morfina u opijurnu Tokom nekoliko narednih godma XIX veka otkriveno je desetak drugih alkaloida. Danas ih je poznato vise od, ali se u terapiji ne upotrebljavaju svi alkaloidi. U fabrikama lekova alkaloidi se ekstrahuju i'z droga na razlicite nacine i preciSeavaju komplikovanim metodama dok se ne dobiju ciste, kristalne iii amorfne supstancije bele boje.