U odnosu na kliničku sliku, broj i raspored promena, lokalizaciju i tok bolesti, za svakog pacijenta se individualno kreira terapijski pristup. Kao prva terapijska linija, najčešće se propisuje lokalna terapija, koja je jednostavna za primenu, ali za većinu pacijenata predstavlja napornu proceduru.

Brojni su preparati koji se mogu primeniti. Najčešće su to kortikosteroidi, koji zahtevaju opreznu primenu, uz poznavanje neželjenih efekata, nakon dugotrajne primene. S obzirom na dobar početni efekat ovog vida terapije pacijenti se neretko odlučuju da terapiju nastave, bez dogovora sa lekarom. Nekontrolisana primena lokalnih kortikosteroida često dovodi do pogoršanja i posledično lošijeg odgovora na terapiju, nakon početnog poboljšanja.

U lokalnoj terapiji se savetuju i masti ili rastvori sa salicilnom kiselinom, derivati katrana, blokatori kalcijumskih kanala, derivati vitamina A i novija grupa imunomodulatora, u vidu krema. U odnosu na površinu kože koja je zahvaćena promenama, tj. Svi ovi terapijski pristupi zahtevaju dodatna ispitivanja, redovne kontrolne preglede od strane nadležnih lekara, i svakako saradnju pacijenta i doktora.

Mogu se primeniti lekovi iz grupe citostatika Methotrexate, derivata vitamina A retinoidi ili D i ciklosporina.

Ponekad se u terapiji primenjuju antibiotici, s obzirom da je infekcija mogući okidač, za promene na koži. Novija grupa lekova iz grupe bioloških, predstavlja najsavremeniji terapijski prstup, sa odličnim rezultatima kod obolelih osoba.

Terapija se primenjuje prema strogo utvrđenim protokolima, najčešće potkožnom injekcijom, jednom mesečno ili jednom u tri meseca, što je vrlo komforno za bolesnike. Kod osoba sklonih psorijazi dolazi do pogrešnog napada — tj. Ubrzana proizvodnja ćelija kože uzrokuje da se nove ćelije prebrzo razvijaju. Tako dolazi do njihovog nagomilavanja na površini kože što rezultira nastankom plakova koji su najčešće povezani sa psorijazom. Isti mehanizam uzrokuje i stvaranje crvenih, upaljenih delova kože.

Neki ljudi nasleđuju gene zbog kojih postoji veća verovatnoća da će razviti poremećaj. Ako imate bliskog člana porodice sa kožnim problemima, rizik od razvoja oboljenja je veći. Međutim, stručnjaci kažu da je procenat ljudi koji imaju psorijazu i genetsku predispoziciju mali: svega oko 2 do 3 procenta ljudi sa prisutnim genom razvija ovu bolest. Većina lekara je u stanju da postavi dijagnozu jednostavnim fizičkim pregledom.

Simptomi psorijaze su obično vidljivi i lako ih je razlikovati od ostalih stanja koja mogu izazvati slične simptome. Tokom ovog pregleda, pokažite svom lekaru sva područja koja vas zabrinjavaju. Pored toga, recite lekaru da li neko od članova porodice ima ovu bolest. Ako su simptomi nejasni ili ako vaš lekar želi da potvrdi dijagnozu, uzeće vam mali uzorak kože.

Proces je poznat kao biopsija. Uzorak će zatim biti poslat u laboratoriju i pregledan pod mikroskopom. Pregledom se može dijagnostikovati vrsta psorijaze koju imate. Takođe se mogu isključiti i drugi mogući poremećaji ili infekcije. Po prijemu rezultata, vaš lekar će moći preciznije da odredi odgovarajuću terapiju za vaš tip ovog oboljenja. Ovi okidači nisu isti za sve. Oni se takođe mogu vremenom menjati. Neobično visok nivo stresa može izazvati epizodu iii napad oboljenja.

Ako naučite da smanjujete i upravljate stresom, možete da smanjite i eventualno sprečite pojavu zapaljenja. Veća upotreba alkohola može biti okidač za zapaljenski proces na koži.

Ako preterano konzumirate alkohol, epizode psorijaze mogu biti učestalije. Smanjenje konzumiranja alkohola pametno je i za vas i za vašu kožu ali i ostale organe pa i psihu.

Ako je potrebno zatražite stručnu pomoć za postepen prestanak konzumiranja alkohola. Različiti nesrećni slučajevi, posekotine ili ogrebotine mogu pokrenuti epizodu napada.

Udarci, vakcine i opekotine od sunca takođe mogu biti okidači nastanka i promena na koži. Psorijazu uzrokuje, bar delom, imuni sistem koji greškom napada zdrave ćelije kože.